Sekvoja na Tari – Kako je nastala prva porudžbina SPC poda

Dugo želim već da podelim ovaj jak utisak, ali ne stižem od posla.

Sa suprugom, svoje dve ćerke i psom putujemo po planinama, selima u prelepoj nam Srbiji. I svaki put kad odemo negde, već drugo veče gledam koliko košta plac, koliko košta kuća, na oglasima uvek pogledam neku best buy vikendicu. Ali nije ovde o tome reč. Pazite sad.

Refleks parketara – pogled u pod

Pošto je nama u parketarskom svetu uslovni refleks da gde god uđemo prvo gledamo u pod, to sam radio i na porodičnom odmoru na Tari.

Bila drvena kuća, montažna kuća, kamena, restoran ili kafana – svaki od objekata na Tari imao je keramiku. Jako čudno, ali razumem. Ipak, to nije poenta ove priče.

Selo na Tari i susret sa Miškom

Selo na Tari je raj na zemlji – ne zna se koji krajolik je lepši. Standardna moja pitanja konobarima su: kakva je sezona, koliko košta ar placa, da li se prodaju kuće, jesu li montažne… Jedan od njih me uputio na izvesnog gospodina Miška, koji drži restoran, ali mu je osnovni biznis prodaja placeva, kuća i vikendica po principu ključ u ruke.

Shvativši da trenutno nemam novca ni za vikendicu ni za plac, predstavih se ko sam i šta sam, predstavih Sekvoju i upitah – zašto svuda keramika?

„A šta drugo?“ – odgovorio je Miško, kao da je već navikao na ovo pitanje.

Razgovor o SPC podovima

Bez ikakve namere da prodajem svoj SPC pod, objasnim Mišku zašto je upravo on neprikosnoven izbor za vikendice i montažne kuće. Vidim da mu se dopalo, ali nije bio siguran.

Porudžbina koja je promenila priču

Nakon četiri dana, Miško je poslao upit, a već istog dana potvrdio porudžbinu od 96 m² SPC poda za svoje tri montažne kuće koje gradi u septembru.

Ako je neko rekao da Sekvoje nema na Tari – grdno se vara.

Mala porodična anegdota

P.S. Sada više ne moram da dajem odgovor supruzi na pitanje: „Zar moraš sa svakim da se zapričaš?“

Hvala na pažnji.
Nastaviće se…